Opis
Gabi Glajhman: Eliksir besmrtnosti
Izdavačka kuća Sezam Book iz Beograda planira da krajem 2014. godine objavi debitantski roman Eliksir besmrtnosti autora Gabija Glajhmana (Gabi Gleichmann) u prevodu Marije P. Ćorić s norveškog jezika.
Roman je objavljen 2012. godine (izdavač Aschehoug, Oslo) i nominovan za Nagradu knjižara iste godine. Do sada je preveden na danski, engleski, holandski, madjarski, nemački i švedski jezik, a u pripremi su prevodi i na nekoliko drugih jezika.
Gabi Glajhman je rodjen 1954. u Budimpešti. U Švedsku se preselio u uzrastu od 10 godina. Nakon studija književnosti I filosofije radio je kao novinar, a bio je i predsednik švedskog Pen kluba. Trenutno živi u Oslu i radi kao izdavač, pisac i književni kritičar.
Eliksir besmrtnosti je uzbudljiva priča o porodici Spinoza, koju pripovedač prati od njenih početaka daleke 1140. godine u Portugalu, do samog kraja 20. veka u Norveškoj. Ova porodična saga isprepletena je najvažnijim istorijskim, društvenim i kulturnim dogadjajima na dva kontinenta u viševekovnom razdoblju, obeleženom periodima tiranije i prevrata. Susrećemo se sa srednjovekovnim Portugalom, španskom inkvizicijom, Rembrantovim Amsterdamom, Francuskom revolucijom, Frojdovim Bečom, kao i strahotama oba svetska rata. Članovi porodice Spinoza nisu samo posmatrači, već često i važni učesnici u samom središtu zbivanja.
“Moje ime je Ari i ja sam poslednji iz dugog rodoslova porodice Spinoza. Porodično stablo nema više muških grana, i kada ja prema prognozama lekara sklopim oči za nekoliko meseci, ova porodična saga će dobiti zasluženi kraj. Ležim u bolnici, moja sudbina je zapečaćena, a sećanja naviru. Sva ona sećanja za koja sam mislio da su izbledela, izmakla i iščeznula u vremenu, pokrenula su se, žive sopstvenim životom, a iz njih izrasta prošlost, naša zbunjujuća, višesmislena prošlost.”
Rešen da priču o porodici sačuva od zaborava, pripovedač Ari Spinoza priseća se svega što je, zajedno sa bratom blizancem slušao od tajanstvenog Fernanda koga je ljubav prema Arijevoj babi vezala za porodicu Spinoza. Fernando je bio kabaretski umetnik, vodeći antifašista u Beču tridesetih godina 20. veka, zatvorenik logora Dahau, rob u rudniku bakra u rukama SS-snaga u Jugoslaviji, a zatim i višegodišnji zatočenik u sibirskom logoru. Nakon svega toga bio je skrhan čovek, koga je zanimala samo prošlost. Fernando je svoja saznanja sticao komunicirajući s duhom Šošane Spinoze, koja je živela u Parizu u 18. veku, i bila ljubavnica Voltera, život okončavši samoubistvom. Iako bi osnova Fernandovih priča mogla odmah izazvati sumnju u njihovu istinitost, Ari nikada nije sumnjao u verodostojnost onoga što je čuo od Fernanda.
Kao drugi izvor za sećanja Ari Spinoza koristi tajnu knjigu svog pretka, filosofa Bendžamina Spinoze (koji svakako ukazuje na paralelu sa filosofom Baruhom, kasnije Benediktom de Spinoza iz 17. veka), Eliksir besmrtnosti, koja pored filosofske mudrosti nudi i recept za večni život.
“Tačno godinu dana nakon osvajanja Lisabona, rabinov sin Baruh Halevi, ugledao je najčudniji prizor u svom mladom životu. Jednog poslepodneva odmarao se pod čempresom nedaleko od glavnog puta, praznog na vrelini sunca. Zadremao je, ali se malo kasnije probudio zbog muva koje su puzale po njegovom licu. Ugledao je starog lutalicu kako ide ka njemu iz pravca Samanke. Polako se približavao hodajući pogrbljeno.
...
‘Da li si ti Baruh, sin rabina Jude, onaj blagosloveni?’
Baruh odgovori klimanjem glave.
’Slušaj pažljivo šta imam da ti kažem’, nastavio je čovek i nagnuo se tako da je njegovo izbrazdano lice bilo neposredno pred licem mladića.
...
’Ja sam Mojsije, prorok Jevreja. Vraćam se na Zemlju svakih hiljadu godina, da prenesem volju Gospoda. U šta ti veruješ, ili u šta ne veruješ, nevažno je. Samo treba da slediš moje reči. Sutra ćeš napustiti dom svoga oca i poći prema zapadu. Gospod želi da upoznaš svet. Tvoje putovanje će biti dugo, i bićeš izložen mnogim iskušenjima. Ali ti ćeš ih sve savladati. Sve dotle dok se držiš svog dela nagodbe, Gospod će se držati svog. Sigurno se pitaš šta je to što ti moraš da uradiš. Moraš da slediš zapovesti uklesane na mojim kamenim pločama, da živiš prema njima i osnuješ jevrejsku zajednicu, iz koje će mnogi veliki ljudi i žene izaći i osvojiti sve krajeve sveta. Jednog dana ćeš otkriti veliku tajnu, onu koju ljudi traže od davnina. Tu tajnu će kasnije čuvati tvoja deca i unuci hiljadu godina. Sve dok tvoji potomci ispunjavaju svoju dužnost, koračaće dignute glave medju ljudima na Zemlji, i Gospod će ih čuvati. Ali ako se neko od njih suprotstavi volji Gospoda, tvoja porodica će biti izbrisana sa lica zemlje. Jesi li razumeo?’”
Tajna koju je Mojsije poverio Baruhu, čije ime upravo znači blagosloveni, odnosila se na eliksir besmrtnosti. Jedini iz trideset šest generacija Spinoza koji je okusio eliksir, Salman, živeo je više od 350 godina, shvativši da je besmrtnost najveća kletva. Ari Spinoza u poslednjem poglavlju knjige Eliksir besmrtnosti uvidja da je za smrtnike jedini pravi put u besmrtnost sećanje. I, kako sam Glajhman u prikazu knjige piše, ”sve dok nas se neko seća, mi smo – čak i vekovima posle smrti – živi. Svrha ovog romana, ”punog komičnih avantura, neobjašnjenih tajni, filosofskih komentara i razmišljanja o totalitarizmu (bilo da je reč o religioznom, fašističkom ili komunističkom), jeste upravo da slavi sećanje”.
Roman Gabija Glajhmana je dobio izvanredne kritike, kako u norveškoj štampi, tako i u inostranstvu. Ocenjen je kao ”klasičan roman u magičnom obličju” (Aftenposten), ”priznanje jačini naratora” (VG), ”rog izobilja dobrih priča, sugestivnih poenti i konciznih prikaza prošlih vremena u dalekim podnebljima” (Dagens Næringsliv), ”panoramski pogled na istoriju, vidjen očima Jevreja Evrope” (Library Journal), ”roman koji kipi od znanja o evropskoj i jevrejskoj kulturi i istoriji” (KK). ”Ovim originalnim romanom on [Glajhman] otvara vrata magične istorije porodice, ispričane lakim i humorističkim jezikom, kroz niz živopisnih ličnosti.” (KK) Prema rečima kritičara norveškog dnevnog lista Dagbladet, Gabi Glajhman piše s pogledom učenjaka i pesničkim smislom za lepotu. Reakcije pokazuju da mu ništa više nije bilo potrebno za uspešan debi u svetu knjige.
